Borba za komad hleba, toplu odeću i obuću. Ova porodica je imala...

Oduvek se teško živelo u zabitoj Banovici podno Peštera gde nema uslova ni za povrtarstvo, ni za voćarstvo, niti za stočarstvo.
Mnogi su zbog toga, i zbog bespuća, davno napustili ovo surovo i zimi od sveta često odsečeno selo, ostali su samo oni koji nisu imali gde da odu.

Među preostalim žiteljima Banovice je i Safet Kučević (49), otac sedmoro dece: Aiše (17), Anela (16), Anele (15), Umihane (13), Emila (11), Elzane (9) i Mejre (5) koji se poslednje tri godine sam brine o svojim mališanima.

Žive preteško, u mnogo čemu oskudevaju, a bude dana kada brašna i hleba ponestane.

Safet radi (najteže fizičke poslove) u 40 kilometara udaljenom Novom Pazaru. Ustaje u pet sati ujutru da bi u sedam stigao na posao, vraća se pred noć.

Često mora i da pešači. Bori se kao lav da bi svojih sedam naslednika izveo na put.

POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Njegova borba znatno je otežana od pre tri godine kada ga je nenajavljeno i "iz čista mira", napustila supruga Elvedina.

Otišla je, kaže, nekud i nikada se nije javila, niti je za decu pitala.

Ništa ne zna o njoj, samo je nezvanično čuo da je živa i da je sa nekim drugim čovekom negde u južnoj Srbiji...

Približiti se gradu
Saznavši slučajno za nevolje porodice Kučević, jedan dobar čovek iz ovog kraja, koji želi da ostane anoniman, kupio je Safetu i njegovoj deci tri ara placa u selu Vojniće, udaljenom tri kilometra od Novog Pazara, a još dva ara poklonio im je prodavac placa.
- Voleli bi da u Vojnićima napravimo neku kućicu i budemo bliže gradu, možda bi i za decu bilo nekog posla. Za sada nam je to samo san. Najvažnije je da se dobro spremimo za predstojeću zimu, da deca budu sita i dobro obučena - ističe Safet.
- Teško je, da ne može biti teže... Borim se koliko mogu, ali nije lako nahraniti osam usta, obući decu i čistu ih poslati u školu. Da stariji ne pomažu mlađima, ne znam kako bi uopšte opstali sa mojih 250 evra mesečno. Teško mi je zbog sirotinje, a još teže zbog dece, mnogo pate za majkom. Najmlađa Mejra je imala samo dve godine kad joj je majka otišla, skoro da je nije ni zapamtila - priča ovaj siromašni i pošteni gorštak sa Peštera i dodaje:

- Duša me boli što Anel, nakon što je završio osmi razred, nije nastavio školu, a maštao je da ima svoj računar i da uči za kompjuterskog tehničara. Nismo imali uslove da ga šaljemo u Novi Pazar. Ni ovde nema od čega da živi, a kamoli sam u velikom gradu. Godinu dana stariju Anelu upisali smo u medresu, i ona je imala druga interesovanja, želela je da bude učiteljica, presudilo je to što u medresi ima internat i besplatno školovanje. Sa ostalom decom ne znam šta će biti, nadam se da će ih Bog pogledati i da će se čim malo ojačaju i odrastu nekako snaći.

Kupaju se u limenom koritu
- Bio sam nedavno u Banovici i lično sam se uverio koliko teško žive Safet Kučević i njegova deca. Kuća im je stara i oronula, bez vode je i kupatila. Deca se kupaju u limenom koritu, šporet im je dotrajao, drugih aparata za domaćinstvo nemaju. Od imovine imaju samo jednu kravu. Da nevolja bude još veća, ne mogu da ostvare ni pravo na dečji dodatak, jer Safetova "odbegla" supruga Elvedina treba da stavi neki potpis, a od nje ni traga, ni glasa. Uskoro ću im odneti "prvu pomoć", a za kasnije videćemo, sve zavisi od dobrih ljudi i od toga koliko će oni pomoći - ističe Hido Muratović, poznati humanitarac iz Novog Pazara i saradnik Humanitarnog mosta "Vesti".
D.N.Petrović
Sva deca trude se da pomognu svom ocu u borbi za golo preživljavanje. Iako do škole u udaljenim Štitarima pešače po deset kilometara dnevno, Umihana, Emil i Elzana su dobri đaci, dok su oni u školi o najmlađoj Mejri brinu sestra Ajša i brat Anel, čim se vrati iz škole 13-godišnja Elzana žuri u štalu da pomuze kravu i da tati kad dođe sa posla i ostaloj deci umesi hleba.

- Čeka nas zima, duga i hladna, nismo najbolje ni obuveni, niti obučeni, često ni siti. I sve to nam ne bi teško palo, sve bi lakše izdržali kad bi se majka bar javila, kad bi pitala za nas, kad bi nas posetila. Da mi je videti majku sve bi nam, iako smo na nju mnogo ljuti, bilo lakše - priča Umihana koja je silom prilika postala glavna ženska ruka u kući.

Na usluzi i Hido
Plemeniti čitaoci "Vesti" koji žele da pomognu Safetu Kučeviću kako bi deci obezbedio što topliju odeću, obuću, hranu i druge potrepštine za predstojeću zimu u zabiti, mogu stupiti u kontakt sa njim putem telefona na broj: 00381 64 282 29 74 i dogovoriti se o načinu dostave pomoći. Na usluzi je plemeniti Hido Muratović sa kojim možete stupiti u kontakt na telefon: 00381 64 330 32 40, naravno tu je i Redakcija "Vesti".